PROMOCIJA ZDRAVLJA
ANTIBIOTICI
Od otkrića AB pre 70 i više godina, antibiotici su bili glavno oružje u terapiji bakterijskih infekcija, uključujući životno ugrožavajuće bolničke infekcije. Zbog malog broja neželjenih dejstava često se rutinski propisuju i uzimaju, ponekad i neodgovarajuće. Antibiotici se takođe koriste u proizvodnji hrane životinjskog porekla za terapiju, prevenciju bolesti i poboljšanje rasta. Antibiotska rezistencija je očekivan i prirodan mehanizam i javlja se u situaciji kada AB koji normalno zaustavlja rast određenog tipa bakterija to više ne radi. Bakterije se prilagođavaju time što razvijaju mehanizme preživljavanja i tako nastaju rezistentni sojevi.
Šta bi trebalo da znamo o antibioticima?
Antibiotici su antimikrobni lekovi koji ubijaju ili sprečavaju rast bakterija i nekih gljivica. Koriste se za lečenje bakterijskih infekcija, nekih gljivičnih i parazitskih infekcija, a ne deluju na viruse. Vrlo su efikasni lekovi i mogu spasiti život. Ako se ne uzimaju na pravi način, donose više štete nego koristi.
Zašto ne pomažu kod kašlja i prehlade?
Antibiotici deluju samo na bakterije, ne i na viruse. Virusne infekcije su češće od bakterijskih, a uzrok su prehlade, gripa, većine slučajeva bolnog grla, upala sinusa i kašlja. Kašalj i bolno grlo su većinom virusnog porekla pa antibiotik ne može da pomogne u lečenju, ni u ublažavanju simptoma.
Zašto ne bih uzeo antibiotik, za svaki slučaj?
Antibiotik neće delovati na uzročnike viroze, niti skraćuje trajanje bolesti a ne ublažava ni simptome. Čak može da izazove i neželjena dejstva: dijareju, mučninu, osip. A mogu i da dovedu do razvoja bakterijske rezistencije ako se neopravdano i često koriste.
Zato je važno preneti poruke
• Svakom upotrebom antibiotika, bila ona opravdana ili ne, smanjuje se njihova
efikasnost zbog razvoja otpornosti bakterija
• Antibiotici su lekovi koji leče samo bakterijske infekcije, ne i virusne
• Obična prehlada, kašalj, grip, kijavica, većina upala gornjih disajnih puteva su
virusnog porekla i ne mogu se lečiti antibioticima
• Antibiotici nisu lekovi za lečenje gripa i prehlade
• Antibiotik nije lek za svaki bol u grlu
• Antibiotik nije lek za snižavanje temperature
• Antibiotik se koristi samo po preporuci lekara
• Ne delite propisani lek sa drugima
• Lekari ponekad popuštaju pod pritiskom pacijenata i propisuju ih i kad nema
opravdanog razloga
VREME JE ZA UZBUNU! ČUVAJMO ANTIBIOTIKE ZA SITUACIJE KADA SU NAM STVARNO POTREBNI INAČE ĆEMO OSTATI BEZ NJIH.
Kako ih koristiti?
Antibiotici se mogu dobiti u apotekama samo uz lekarski recept, što znači da se smeju koristiti samo na preporuku lekara. Ne dele se sa drugima. Važno je i trajanje lečenja, koje mora da bude ispoštovano onako kako su lekar i farmaceut savetovali. Ne prestaje se sa uzimanjem čim se počnemo osećati bolje. Ako ga prerano isključimo iz terapije, preostale bakterije nastavljaju sa rastom i mogu da razviju otpornost na antibiotik. Antibiotici su delotvorni u lečenju bakterijskih infekcija ako se uzimaju u pravoj dozi, u jednakim vremenskim razmacima i dovoljno dugo.
Šta ako prehlada nikada ne prođe bez antibiotika?
To znači da nikada niste ni probali da prebolite prehladu bez uzimanja antibiotika. Uzrok prehlade je virus na koji antibiotik ne može ni da deluje. Neki simptomi prehlade i virusne infekcije mogu da traju i duže od sedam dana, a kašalj može trajati čak i do tri nedelje. Antibiotik ne ubrzava lečenje.
Kako možemo da sprečimo razvoj otpornosti bakterija na antibiotike?
Ne može se na žalost potpuno sprečiti, ali se može usporiti pravilnom upotrebom antibiotika samo na preporuku i po uputstvu lekara.Rezistencija bakterija na antibiotike može biti urođena i stečena – kada se bakterije prilagođavaju novonastalim uslovima i menjaju biološke karakteristike radi preživljavanja. Rezistenciju je teško predvideti, a kada se jednom razvije potrebno je puno vremena da se osetljivost na određeni antibiotik povrati–ako je to uopšte moguće. Naučnici smatraju da bi bio potreban period od 40 godina bez antibiotika da bi se vratila osetljivost bakterije, a to je ono što najviše i zabrinjava. Ne deluju svi antibiotici na sve bakterije. Kad se koristi neki antibiotik osetljive bakterije eliminišemo, a otporne nastavljaju da rastu i da se razmnožavaju. Čak i neke osetljive bakterije mogu da se prilagode novim nepovoljnim uslovima i da postanu otporne. One onda gene za otpornost prenose ne samo na potomstvo već i na susedne bakterije koje postaju otporne. Ponavljana i nepotrebna upotreba antibiotika osnovni je uzrok sve bržem razvoju otpornosti bakterija. Te otporne bakterije mogu se lako preneti na članove porodice ili druge osobe u kontaktu, a bolesti koje razvijaju uvek je teže lečiti.
SVETSKI DAN SRCA
Svake godine od kardiovaskularnih bolesti (KVB) umire više od 17 miliona ljudi u svetu, što je svaki treći umrli stanovnik. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. U nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju broj obolelih od KVB je u stalnom porastu.
